In memoriam – МИОДРАГ „СКАЛЕ“ ГВОЗДЕНОВИЋ

МИОДРАГ „СКАЛЕ“ ГВОЗДЕНОВИЋ

(19. 09. 1944. – 8. 05. 2021.)

Један од најбољих југословенских одбојкаша у историји наше одбојке, преминуо је након вишемесечног боловања у 77 – ој години живота.

Миодраг „Скале“ Гвозденовић је рођен 19 септембра 1944 (по званичним документима, а по његовој тврдњи, рођен је 20 новембра 1944) у Црној Гори, у Жабљаку. Његови родитељи Блажо и Јаглика Гвозденовић су уз Миодрага имали још троје деце: Томислава, Душанку и Десанку. Никшић је био град одрастања, град његовог детињства и младости. Живело се сиромашно каква су времена била након Другог светског рата. Попут свих дечака, „Скале“ је тражио свој пут кроз спортске активности. Био је талентован за све лоптачке спортове. Вукли су фудбал, кошарка, рукомет, а он се определио за одбојку. Почео је у Одбојкашком клубу Сутјеска. На наговор и убеђивање свог кума легендарног Вукашина Вулета Вукаловића, отишао је у Сарајево и приступио Одбојкашком клубу Босна. Вукаловић му је био као други отац. Живео је у стану Вукаловића, учио школу и припремао се за велика дела у одбојци. Веома брзо је Гвозденовић постао репрезентативац Југославије у време када су плави дрес носили Урош Рибарић, Зоран Петровић, Младен Кос, Урнаут, Булатовић, Живковић, Владимир Јанковић.

Од 1965 године до 1968 играо је за Босну. Амбициозан и жељан нових изазова, доноси одлуку да пређе у Суботицу и приступи Одбојкашком клубу Спартак. О његовом доласку на север Бачке старали су се Војица Коледин и Радивој „Таса“ Терзин, као и њихови следбеници Станислав Сигулински и Томислав Караџић. У Спартаку је био апсолутни лидер екипе као играч и тренер. Предводио је састав у коме су играли: Будинчевић, Коледин, Гуслов, Сигулински, Секе, Радуловић, Драговић, Секер, Марковић, Ковачевић, Тубић, који је три године након повратка у југословенску елитну лигу у сезони 1974/75 освојио шампионат Југославије. За војвођанску мушку одбојку, то је била друга титула првака коју је остварио неки клуб из Покрајине. Следеће календарске године, Спартак је учествовао у Купу европских шампиона као представник Југославије. Након полуфиналног турнира у Минхену, на завршном турниру у Бриселу, Спартак је освојио треће место. Био је то први и највећи успех наших клубова у завршници Купа европских шампиона.

Миодраг „Скале“ Гвозденовић, је одиграо преко 300 утакмица за национални тим. Био је у саставу репрезентације која је учествовала на европским првенствима 1967, 1971 и 1975. Био је капитен репрезентације Југославија која је 1975 освојила бронзану медаљу на Европском првенству у Београду. Била је то прва медаља за мушку одбојку на континенталном првенству у чијем су освајању учествовали: Грбић, Врачарић, Богојевски, Матијашевић, Лозанчић, Боричић, Елезовић, Лукач, Добрић… Био је у саставу репрезентације која је учествовала на Светском првенству 1970, Универзитетским играма 1973. Освајао је златне медаље на Медитеранским играма 1967 и 1975, као и сребрну (1974) и пет бронзаних (1970, 1971, 1973, 1975, 1976) на Балканским првенствима.

Био је један од најбољих одбојкаша Европе у своје време. Неколико месеци је провео у САД играјући ревијалну одбојку због чега је трпео санкције, забраном од годину дана играња у југословенској лиги.

Играчку каријеру је завршио у клубу у коме је доживео прву афирмацију у Сарајевској Босни. После тога се вратио у Суботицу, био је тренер у Спартаку, радио је као наставник физичког васпитања, а потом до пензионисања као професор за спорт и физичку културу на Економском факултету у Суботици.

Неко време је учествовао у раду Одбојкакашког савеза Србије и Одбојкашког савеза Војводине, али без амбиција да се прихвати већих обавеза. Остао је лојалан одбојкашком спорту у пасивном издању.

Од друштвених признања, „Скале“ Гвозденовић је добитник награде „Спортиста године Суботице“ 1975, исте године је понео „Октобарску награду“ града, носилац је Повеље општине Никшић, Златне значке Савеза за физичку културу Југославије, Плакете Одбојкашког свеза Војводине …

Миодраг Гвозденовић је иза себе оставио три ћерке Сару, Лару и Татјану. По сопствено жељи биће кремиран, а његови остаци ће бити пренети у породичну гробницу у Никшићу.

Поделите садржај ...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twelve − 2 =