Александар Боричић је рођен 26. 5. 1948. у Београду. У спорту је присутан од 1962. године, прво као играч у Одбојкашком клубу Црвена звезда, а затим и као тренер и генерални директор. Током играчке каријере био је члан репрезентације Југославије, за коју је одиграо 103 утакмице. Као играч и тренер у ОК Црвена звезда освојио је 5 првенстава државе и 6 купова. Његова интернационална каријера је такође обележена трофејима као што су бронза 1975. године на Европском првенству на коме је наступао као играч, и треће место 1986. године где је као тренер предводио женску екипу Црвене звезде у Купу ЦЕВ.

Био је 20. и последњи председник Одбојкашког савеза Југославије (20.6.1992 – 4.2.2003.), а затим први и једини председник Одбојкашког савеза Србије и Црне Горе (4.2.2003 – 22.6.2006.) и први председник Одбојкашког савеза Србије (22.6.2006 – 7.5.2016).

Председник Европске одбојкашке конфедерације ЦЕВ био је од 17. октобра 2015. до 24. августа 2024.

Александар Боричић је био члан председништва и потпредседник Југословенског олимпијског комитета, што је остао све до 2000. године, када је изабран за председника Спортског савеза Београда. Годину дана касније, 2001. године, постао је члан Извршног одбора и подпредседник Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ), као и председник Комисије за медије при истој организацији. Крајем деведесетих, 1998. године,  био је оснивач и први председник Балканске одбојкашке асоцијације (БВА), најбоље регионалне одбојкашке асоцијације у свету, док је годину дана касније (1999.) изабран за члана Комисије за развој светске одбојке при Светској одбојкашкој федерацији (FIVB). Ту је остао до 2002. године, када је постао члан Борда FIVB. Упоредо, 2002. године, изабран је за Председника Спортског друштва Црвена Звезда. На Конгресу Светске одбојкашке федерације, 2006. године, изабран је за члана Извршног одбора и потпредседника FIVB.

Александар Боричић је био иницијатор организовања два велика одбојкашка такмичења у Београду 2005, Европског првенства за сениоре са Италијом, када су први пут у историји две земље организовале првенство Европе, и Финалног турнира Светске лиге у Београдској Арени. Финале је посматрало 18.140 гледалаца, што је представљало рекорд у том тренутку. Рекорд је оборен 2009. када је Боричић иницирао организацију другог Финалног турнира Светске лиге, 2009. године, а финале је у Београдској Арени гледало 22680 гледалаца.

Александар Боричић је добитник многих значајних признања, а међу њима су титула почасног професора спорта Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду (2012), Специјално признање Спортског савеза Србије (2014), Трофеј „Олимпијско срце – генерал Светомир Ђукић“ Олимпијског комитета Србије, које се додељује за посебна достигнућа и животни допринос у јачању олимпијског покрета (2019), “Велики крст” FIVB, највише признање Светске одбојкашке федерације (2022).

Датум, време и место сахране ће накнадно бити објављено.